Konačno koračam bez bola i bez straha da ću pasti i povrediti se. Osećam sigurnost dok hodam, što do danas nisam znala kako izgleda. Hvala od srca svima koji su mi pomogli da živim život bez ograničenja – poručuje Katarina Arsić (23), studentkinja francuskog iz Kruševca koja je, zahvaljujući ljudima dobre volje, dobila novu protezu sa mikroprocesorskim kolenom.
Katarina je rođena bez leve noge i tokom detinjstva i odrastanja koristila je različite proteze. Zbog nesigurnog koraka i bolova koji su bili sve češći, neophodno je bilo nabaviti novu, savremeniju protezu. Zahvaljujući fondaciji „Budi human“ i brojnim humanitarnim akcijama koje su njeni sugrađani organizovali u prethodnih godinu i po dana, prikupljeno je potrebnih 5,45 miliona dinara. Proteza je iz Nemačke stigla pred uskršnje praznike i Katarina uveliko pravi svoje prve sigurnije korake.
– Stara proteza više nije mogla da „isprati“ moje aktivnosti, zbog nesigurnog i sporog hoda morala sam dosta ranije da krećem na fakultet da bih stigla na vreme. Sada hodam mnogo brže, manje umaram zdravu nogu pa me manje i boli, na stepenicama sam stabilnija, ne plašim se da ću pasti i povrediti se. Jednom rečju, osećam sigurnost, a do danas nisam znala kako to izgleda – svedoči ova mlada Kruševljanka.
Kaže da ne postoje prave reči kojima bi se zahvalila svim ljudima dobre volje.
– Meni je nova proteza potpuno promenila život i dobri ljudi koji su dali doprinos u tome inspirisali su me da i ja učinim neko dobro delo, da pomognem nekome. To ću sigurno i učiniti – poručuje Katarina.
Inače, Katarina je i svoje prve korake napravila uz pomoć proteze, kada je i naučila da stoji i održava ravnotežu. Kako je rasla, proteze koje je tada nosila više nisu bile dovoljne. Sa tri godine počela je da koristi veštačko koleno, što joj je omogućilo da sama ide u školu, kasnije i na fakultet. Iako joj je veštačko koleno obezbedilo određenu nezavisnost, prepreka je i dalje bilo dosta. Otežano se kretala po uzbrdici i nizbrdici, a stepenište je za nju bilo teško savladiva prepreka.Takođe, zbog nepotpuno kontrole nad kolenom, postojala je mogućnost pada.
I pored toga što je svaki njen dan započinjao nameštanjem proteze, optimizam je nikada nije napuštao. Uspevala je da obavlja svakodnevne aktivnosti, da se rekreativno bavi sportom, da pleše i da uz dosta napora ipak sama silazi niz stepenice.
Sa novom protezom i uz veliku podršku porodice i prijatelja, što joj je oduvek mnogo značilo, Kristina danas sigurno korača ka novim pobedama. Sebe vidi kao profesorku francuskog jezika i na dobrom je putu da tako i bude.
D. P.
